Штампа
Категорија: Савети за родитеље
Погодака: 5617

Цуцла је саставни реквизит у неком периоду одрастања, то је најчешће прва година живота. Рефлекс сисања који постоји на рођењу до краја прве године нестаје. Самим тим са употребом цуцле дете треба постепено да престане. Тада већ деца имају прве зубe, могу да жваћу, а постају спремни да пију из адекватне шоље.

beba-s-dudomДуготрајна употреба цуцле има вишеструки негативан утицај. Ту су здравствени проблеми због чешћих инфекција горњих респираторних путева (цуцла на поду, цуцла у кревету, цуцла као играчка, цуцла у уста).

Важно је поменути и деформитете горње и доње вилице који настају због употребе цуцле. Тако деформисана вилица може да утиче на правилно изговарање неких гласова (с, з, ц, ш, ж, ћ, ч, џ, р, л...). Такође може доћи до оштећења предњих зубa.

Када деца користе цуцлу већи део дана онда нису у прилици да вежбају говорење јер ако је цуцла у устима деца се исувише баве њоме уместо да користе говор. Понекад одрасли и сами греше када деци стављају цуцлу у уста да би се умирили уместо да нађу креативнији и квалитетнији начин за излазак из проблема.

Не треба занемарити и посебну везаност детета за цуцлу као „ прелазни објекат ". Зато је веома важно да приликом одвикавања детета водимо рачуна о овом моменту.

Одвикавање детета од употребе цуцле треба да буде постепено, планско и систематично и не смеју се примењивати драстичне методе попут забрана јер се може формирати нека друга, нова, непожељна лоша навика (сисање палца, вртење косе, клаћење, тикови...). Важно је да при одвикавању од употребе цуцле сви одрасли из дететовог окружења имају усаглашене ставове у супротном може да дође до збуњивања детета.